Istina o danu odmora iz Biblije

Odakle dolazi svetkovanje nedelje kao dana odmora? “Tako sve crkve u svetu vrše liturgiju svake subote, a Rimljani i Aleksandrijci to ne čine, opravdavajući se nekim drevnim predanjem.” (Sokrat Sholastik – Istorija Crkve, 5. knjiga, 22. glava)

Iz samog Novog zaveta (Dela 16:13, Matej 28:1, Luka 23:56) i iz istorijskih spisa kao gore navedeni, jasno je da su pravi vernici i sledbenici Isusa Hrista svetkovali subotu – sedmi dan odmora po četvrtoj zapovesti. Ali kao što možemo videti gore, pripadnici hrišćanske veroispovesti u Aleksandriji i Rimu nisu zadržali biblijsku subotu. Umesto toga, počeli su da drže nedelju u čast ‘neke drevne tradicije’ – paganskog obožavanja sunca.

“Nisu izvedeni nikakvi dokazi da je pre donošenja ovog zakona [Konstantinov nedeljni zakon iz 321.] postojalo svetkovanje “Gospodnjeg dana” [nedeljom] kao Šabata u bilo kojem delu Hrišćanstva.” (Robert Kox, Literatura o pitanju Šabata, 1865, tom 1, str. 257)

Kada je Jerusalim bio uništen, Antiohija u Siriji postala je „prestonica“ hrišćanstva. Odavde, čista biblijska istina je dopirala do ostatka sveta. Ali Sotona je uspostavio falsifikovani sistem u Aleksandriji i Rimu. Aleksandrija je bila mesto za svetovne ‘učene ljude’, i to je bilo mesto gde su se jevreji kompromitovali paganskom filozofijom. Rim je bio „svetska prestonica“ paganizma, i to je uveliko uticalo na crkvu u Rimu. Onda je napravljen zavet između Aleksandrije i Rima!

Ljudi iz Aleksandrije i Rima su nastojali da uzdignu i poštuju drevnu tradiciju pre nego biblijsku istinu. Klement, učitelj Origena, hvalio se da neće podučavati hrišćanstvo ukoliko nije pomešano sa paganskom filozofijom (Mosheim, Komentari, cent.2, tom 1, str. 341). Viktor I, biskup Rima, sklopio je pakt sa Klementom oko 190. godine, kako bi pomogao da nedelja postane istaknuti dan bogosluženja u crkvama. Onda kako je Rimska crkva rasla u sili i dominaciji, a istinska Božja crkva bila je prognana u pustinju, nedelja je postala istaknuti dan.

Molimo vas da pogledate i “OČEVE” CRKVE, NEDELJU I USKRS

Subota je kontroverzna tema u hrišćanskom svetu danas. Spomenite subotu kao sedmi dan odmora, i većina pripadnika hrišćanske veroispovesti će verovatno odgovoriti da ste još uvek “pod starim zavetom” . Ljudi koji drže nedelju veruju da su prvi dan umesto sedmog dana svetkovali apostoli posle Isusa, i da su SVI hrišćani od tada zadržali nedelju. Ali to nije istina. Oni samo slede Rimsku lažnu verziju istorije. B.G.Vilkinson piše, u vezi drevne keltske crkve … “Beskrupuloznost pobednika u uništavanju ili pogrešnom predstavljanju podataka iz prošlosti stavila je veo laži na istinitu priču o keltskoj crkvi. Jaz između te crkve i papstva bio je veliki, čak do 1120. godine. (B.G.Vilkinson, Istina Trijumfuje)

“Čini se da je postojao običaj u keltskim crkvama ranih vremena, u Irskoj kao i u Škotskoj, da svetkuju subotu … kao dan odmora od rada. Oni su poštovali četvrtu zapovest doslovno na sedmi dan sedmice. (Mofat, Crkva u Škotskoj, str. 140)

Govoreći o rimokatoličkoj kraljici Margareti … “Kraljica je protestvovala preovlađujućem skrnavljenju nedelje.”Hajde da”, rekla je,” poštujemo dan Gospodnji, utoliko više je u njoj uskrsnuo naš Spasitelj: hajde da ovog dana ne radimo ropske poslove’… Škoti su po ovom pitanju nesumnjivo održali tradicionalnu praksu drevne monaške crkve Irske, koja je svetkovala subotu umesto nedelje, kao dan odmora.’ (Belesheim, Istorija Katoličke crkve u Škotskoj, tom 1, str. 249-250)

Čak i “stari” paganski svet prepoznavao je svetost sedmog dana subote: “Aul Gelijus kaže da su neki od paganskih filozofa navikli da uče samo sedmog dana, a Aleksandar Severus je običavao da sedmog dana posećuje hramove, a Lucian pominje Sedmi dan kao praznik, drevni Arapi su svetkovali Šabat(subotu) pre Muhamedove ere, a način obračunavanja od ‘sedam dana’ je prevladavao podjednako među Indijcima, Egipćanima, Keltima, Sklavoncima, Grcima i Rimljanima. Onda Josephus ne daje neosnovanu izjavu kada kaže: “Nema Grčkog grada, niti bilo kog varvarskog, niti bilo koje druge nacije, gde naš običaj odmora u sedmom danu nije došao!” Teofilus iz Antiohije kaže da je to opipljiva činjenica da je sedmi dan svuda smatran svetim; a Filon (apud Grot. et Gale) proglašava sedmi dan festivalom, ne ovog ili onog grada, već univerzuma!  (Tomas M’Klači, Beleške i Pitanja o Kini i Japanu (uredio Dennys), tom 4, br. 7,8, str. 99,100)

Danas, oni koji svetkuju nedelju veruju da četvrta zapovest više nije obavezujuća prema novom zavetu. Ali ono što ćete sada pročitati je biblijski dokaz da je zapovest o suboti kao sedmom danu odmora I DANAS obavezujuća.

Postoji mnogo biblijskih dokaza koji pokazuju da je subota večna “institucija”, koje ćemo pokazati u nastavku. Ali prvo hajde da potvrdimo biblijsku ISTINU u vezi sa subotnjim danom u starom i novom zavet koja NE MOŽE biti odbačena.

Kako je stari zavet ratifikovan (stupio na snagu)? Ako pročitate 2. Mojsijeva 24:8, videćete da je stari zavet ratifikovan i zapečaćen kroz prolivenu krv životinje.

Isto pitanje vezano novi zavet. Kako je ratifikovan? Svi znamo da je novi zavet potvrđen i zapečaćen krvlju Isusa Hrista, što je potvrđeno u Jevrejima 10:29. Sada pogledajte sledeće stihove:

Jevrejima 9:16-17 … “Jer gde je zavet, mora da usledi smrt onoga koji je posredovao u sklapanju zaveta. Naime, zavet je punovažan tek nakon smrti, jer on ne vredi sve dok je živ onaj koji je posredovao u sklapanju zaveta.”

Šta nam govori ovaj biblijski stih? On nam jasno govori da testament (ili zavet) ne može stupiti na snagu dok zavetnik živi. Može stupiti na snagu tek nakon što ostavitelj umre. Isto je i sa nasledstvom. Ako čovek ostavi svoju imovinu nekom drugom u testamentu, on nije obavezujući sve dok taj čovek ne umre. Isto se odnosilo i na novi zavet. On nije mogao da stupi na snagu sve dok Isus Hrist nije umro i zapečatio ga svojom krvlju. Sada pogledajte sledeći biblijski stih:

Galatima 3:15 … “Braćo, daću vam primer iz života: kad ljudi sklope pravosnažan zavet, niko ga ne poništava niti mu nešto dodaje.”

Da li vidite šta se ovde govori? Pavle potvrđuje u gornjem biblijskom stihu da se NIŠTA ne može dodati ili oduzeti zavetu nakon što je potvrđen (ratifikovan). Što znači da se ništa ne može dodati ili oduzeti novom zavetu koji je Isus zapečatio svojom krvlju. Opet, primer čovekove poslednje volje u testamentu objašnjava ovo. Kada je neko napravio testament onda kada jednom umre, ništa se ne može promeniti u toj volji.

Sada imamo dva važna pitanja:

– Da li je Isus promenio ili ukinuo sedmi dan subote tokom svog života?

– Kada je uvedeno svetkovanje nedelje?

Odgovorimo na ova dva važna pitanja. Prvo, da li je Isus promenio ili ukinuo sedmi dan subote tokom svog života i službe na zemlji? Ako pročitamo knjige po Mateju, Marku, Luki i Jovanu, jasno ćemo videti da ne postoji nijedan nagoveštaj da je Isus Hrist promenio ili ukinuo subotu iz četvrte zapovesti. Da je subotnji dan promenjen ili ukinut, možemo biti sigurni da bi to Isus mogao spomenuti, jer je to jedna od deset zapovesti.

Ono što možemo zaključiti je da Novi zavet POTVRĐUJE zapovest subotnjeg dana kao aktuelnu u Mateju 12:8; Matej 24:20; Luka 23:56; Dela 16:13.

Sada uzimajući spomenuto biblijsko pravilo da NIŠTA NE MOŽE BITI ODUZETO iz zaveta, jednom kada je zaveštenik umro, to znači … da je subota sedmog dana deo novog zaveta.

Šta je sa svetkovanjem nedelje? Svi znamo da je to uvedeno NAKON smrti Isusa Hrista (a NE od apostola kao što mnogi pogrešno misle). Dakle uvedeno je nakon što je novi zavet zapečaćen Hristovom krvlju. Koristeći biblijsko pravilo iznad, da se NIŠTA NE MOŽE DODATI u zavet ili promeniti, kada zaveštenik umre i zapečati, to znači da … Svetkovanje nedelje NE MOŽE biti deo novog zaveta. Čak i ako još uvek čvrsto verujete da su apostoli promenili subotnji dan, ona još uvek ne može biti deo novog zaveta, jer je to učinjeno nakon što je zavet zapečaćen Isusovom smrću i krvlju.

“Pa, svetkujem nedelju u čast Hristovog vaskrsenja. Nema ništa loše u tome!” … čujem da neko kaže. Ali od kada se naša vera u Hrista ogleda u tome šta MI želimo činiti? Pokažite mi samo jednu naredbu iz Biblije, gde Isus ili bilo ko drugi kaže da bismo trebali svetkovati prvi dan sedmice. Nema ga. Ali POSTOJI zapovest da sedmi dan (našu subotu) držimo kao dan odmora. I mi smo gore pokazali da ovo i dalje važi u novom zavetu.

Zar nismo dužni da više slušamo Boga nego čoveka? Zar nećemo da činimo Božju volju nego svoju? (Psalam 118:8)

Matej 5:17-18 … „Nemojte da mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke. Nisam došao da ih ukinem, nego da ih ispunim. Istinu vam kažem: dok nebo i zemlja ne nestanu, neće nestati nijedno slovce ni crtica iz Zakona dok se sve ne ispuni.” 

Šabat (subota) u večnosti

Sada u svetlu onoga što smo vam pokazali gore. Ako možete da sagledate sledeću istinu u vezi sa subotom, onda ćete razumeti večnu prirodu Božjih zapovesti, i konkretno, zapovest o suboti.

1.Mojsijeva 2:2-3 … “Do sedmog dana Bog je dovršio svoje delo koje je načinio, i sedmog dana je počinuo od svih dela koja je načinio. I Bog je blagoslovio sedmi dan i posvetio ga, jer je tog dana počinuo od svih svojih dela koja je Bog stvorio i načinio.”

2.Mojsijeva 20:8-11 … “Sećaj se subotnog dana i smatraj ga svetim. Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao. A sedmi dan je Subota posvećena Gospodu, tvom Bogu. Ne radi nikakav posao, ni ti, ni tvoj sin, ni tvoja kći, ni tvoj rob, ni tvoja robinja, ni tvoja stoka, ni stranac koji živi u tvom gradu.  Jer je za šest dana Gospod stvorio nebesa i zemlju, more i sve što je u njima, a sedmog dana je počinuo. Zato je Gospod blagoslovio subotni dan i posvetio ga.

Tako iznad imamo sedmi dan koji je Bog blagoslovio i odvojio još za vreme sedam dana stvaranja i četvrtu zapovest o subotnjem danu. Da li vidite da je dan koji se pominje u svakom stihu ISTI dan? Mnogi hrišćani danas tvrde da je subota data na Sinajskoj gori. Ali to jednostavno nije istina, kao što Bog jasno kaže u 2. Mojsijevoj 20, da je sedmi dan stvaranja Šabat (dan odmora). On je bio blagosloven i odvojen od ostalih šest običnih radnih dana od Boga na kraju sedmice stvaranja. Dakle MORALA je biti uspostavljena upravo tamo i tada. Zbog toga je Bog rekao “SEĆAJ SE” subotnjeg dana u četvrtoj zapovesti. Sećaj se dana koji sam ostavio za tebe na kraju sedmice stvaranja.

Bog nas vraća u sedmicu stvaranja u četvrtoj zapovesti!

Šta to znači? Stvarno dobro razmislite o ovome i budite iskreni prema svom Bogu kada vam On otvori oči za novu istinu. To znači da su Šabat sedmog dana svetkovali Adam i Eva PRE pada u greh. A to znači da je subota ustanovljena pre nego što je greh ušao u ovaj svet, što znači da je subota namenjena da bude svetkovana za CELU VEČNOST, i da NIKADA nijedan čovek nije mogao da je promeni ili ukine. To takođe znači da je subota ustanovljena pre nego što su postojali jevreji, dokazujući da subota nije bila samo za jevreje. Isaija 66 ispod pokazuje da je subota za večnost:

Isaija 66: 22-23 … „Jer kao što nova nebesa i nova zemlja koje stvaram stoje preda mnom”, govori Gospod, „tako će stajati i vaše potomstvo i vaše ime. I od mladine do mladine i od Subote do Subote svako će telo dolaziti da se pokloni preda mnom”, kaže Gospod.

Sam Isus je rekao da NIŠTA neće proći iz zakona dok ne prođu samo nebo i zemlja (Matej 5:17-18). Da li su nebo i zemlja prošli? Ne, dakle zakon (deset zapovesti) i dalje važi. I znamo da je Isus govorio o deset zapovesti, jer ako proučimo kontekst u 5. glavi Mateja, možemo videti od stiha 21 nadalje, On poučava o zakonu sadržanom u deset zapovesti.

Prijatelji, subota JE deo novog zaveta. Ali nedelja NIJE deo novog zaveta. To je biblijska istina. Isus nije došao da ukine deset zapovesti ili subotu. Došao je DA NAS NAUČI KAKO DA DRŽIMO NJEGOVE ZAPOVESTI. Greška koju mnogi hrišćani čine je spajanje ceremonijalnih, žrtvenih zakona sa deset zapovesti, misleći da je Isus sve to prikovao na krst. Ali to nije tako. Deset zapovesti i ceremonijalni zakoni su dva različita zakona. Jedan (deset zapovesti), Isus je došao da uzvisi i nauči nas kako da čuvamo. Drugi (ceremonijalni, žrtveni zakoni) bili su “senka stvari koje dolaze” i “prikovane za krst”. Žrtveni zakoni su ukazivali na Hrista Isusa kao našu žrtvu. Ali deset zapovesti su Božji večni moralni zakoni koji će zauvek ostati!

Sajtovi (na engleskom) sa još više informacija o suboti u Bibliji i o zakonu.

Propovednikova 3:14 … “Shvatio sam da će sve što Bog čini trajati zauvek. Tome se ništa ne može dodati niti se išta može oduzeti; a Bog to čini da bi ga se ljudi bojali.”

Ako doznate istinu o žigu zveri, videćete zašto je subotnji dan četvrte zapovesti veoma važno pitanje u odnosu na poslednje vreme.