Vera Isusova

“Isusova vera je zanemarena i tretirana na ravnodušan, neoprezan način. Ona nije zauzela istaknuto mesto kako je otkriveno Jovanu.” (Materijali 1888, str. 211)

Mnogi ljudi danas tvrde da imaju veru ‘u’  Isusa Hrista, ali odbacuju silu vere. Vera u Hrista danas je propovedana na tako razblažen način, da je istinsko značenje izgubljeno u većini umova. Danas imamo sve društvene slojeve koji ispovedaju veru u Hrista, od ljudi koji ispunjavaju klupe u crkvama, do pop, rok i filmskih zvezda. Znamo da je ovo važno pitanje za poslednje dane, jer je Pavle rekao u 2. Timoteju 3:5 da će postojati ljudi koji imaju “oblik pobožnosti, ali poriču njegovu silu.” Dakle, svrha ove stranice je da rasvetli istinsku veru Isusa Hrista i otkrije šta je ta ‘sila’ koja većini ljudi nedostaje u životu.

Sveti ljudi poslednjih dana su otkriveni u ovom stihu … Otkrivenje 14:12 … “Ovde je istrajnost svetih, koji drže uputstva Božja i veru Isusovu.”

Interesantno je da većina ljudi koji se izjašnjavaju kao hrišćani danas razdvaja zakon i jevanđelje, a ipak Otkrivenje 14:12 donosi zajedno zakon i jevanđelje. Sveti koji žive u poslednjim danima, prema 14. glavi Otkrivenja, su oni koji drže i Božje zapovesti i veru u Isusa Hrista. Dakle ovi sveti žive prema jevanđelju i drže Božji zakon. Ali stvarno verujem da postoji bolji način da se shvati ovaj stih. Mislim da bismo mogli da ga pročitamo ovako:

‘Ovo je strpljenje svetaca: ovde su oni koji drže zapovesti Božje, KAO REZULTAT vere u Isusa’

I u tome je Hristova sila u nama. Jednostavna činjenica je da Otkrivenje 14:12 kaže da sveti poslednjih dana drže Božje zapovesti. To je nešto što danas velika većina hrišćana odbija da prizna da je moguće uraditi. A šta odbijaju? Oni odbijaju Hristovu silu u sebi. Ljudi koji se izjašnjavaju kao hrišćani danas su srećni da sebe proglase za Hristove vernike i sledbenike, ali odbacuju silu koja se nalazi u istinskoj Isusovoj veri.

“Ali, svi smo mi grešnici! Niko ne može držati zapovesti!”

Svi smo čuli ovu izjavu mnogo puta. Problem je u tome što oni koji ovo izjavljuju mešaju istinu sa greškom. Da, svi smo grešnici, jer kao što Biblija kaže svi smo sagriješili i nedostaje nam Božja slava (Rimljanima 3:23). I da, niko ne može držati zapovesti sam od sebe. Ali gde Biblija kaže da NIKO ne može držati zapovesti sa Duhom Hristovim u sebi? Šta postižemo razmišljajući i tvrdeći da ne možemo držati zapovesti? Mi se fokusiramo na sebe, umesto na Isusa Hrista. UPRAVO ISTA greška koju je Eva napravila na početku i koju su Jevreji pravili kroz svoju istoriju! Gledamo NA SEBE, umesto da gledamo u Hrista!

Ljubav prema sebi, umesto ljubavi prema Bogu, je KOREN I UZROK svakog greha!

Ovo je ozbiljno prijatelji! Sotona goni mase ‘širokim putem uništenja’. To je put koji propoveda jevanđelje bez poslušnosti, veru bez ikakve sile! O, koliko je samo njih Sotona zarobio u ovu zamku! A Hristos će reći takvima … “Odlazite od mene, vi koji činite bezakonje!” (Matej 7:23)

Šta znači Hristova vera?

Dakle, šta zapravo znači imati Hristovu veru, kao što kaže Otkrivenje 14:12 u vezi sa svetima poslednjih dana? To znači da su sveti prihvatili Hristovu pravednost u svojim životima. Oni su dozvolili Hristu da živi Njegov savršen život u njima. I to se manifestuje u poslušnosti svim Božjim zapovestima. Isusova vera ne umanjuje ili ‘ukida’ zakon, već ispunjava ili ‘donosi puni smisao’ zakonu kao što je Isus izjavio u Mateju 5:17. Isusova vera povećava i proširuje Zakon u svoj njegovoj slavi, a to je šta? LJUBAV! Ipak, većina protestantskih crkava doživljava Isusovu veru kao protiv Božjih zapovesti datih u Starom zavetu. Ali ovo je potpuno pogrešno gledište.

“Niko ne može ispravno predstaviti Božji zakon bez jevanđelja, ili jevanđelje bez zakona. Zakon je jevanđelje koje je utelovljeno, a jevanđelje je zakon koji se odvija.” (E.Vajt, Hristove pouke, str. 128)

Na primer, kada čitate Pavlovo pisanje u Rimljanima i Galatima, mnogi ljudi koji se izjašnjavaju kao hrišćani veruju da je Pavle ukinuo Božje “zapovesti iz Starog zaveta”. U stvari, Pavle je naprosto ukinuo jevrejski vlastiti sistem držanja zakona – tj. spasenje držanjem zakona i obrezivanjem. Čitav problem sa jevrejima, pa čak i nekim obraćenicima iz neznabožaca, bio je u načinu na koji su se držali zakona. Nisu ga ujedinili sa Isusovom verom. Nastavili su da gledaju u pisani zakon, umesto da gledaju na Hrista. Imali su veru u zakon, umesto vere u Boga. I ovaj način držanja zakona neće vas nigde dovesti!

Zato je Hrist rekao da nije došao da ukine zakon, već da ga “ispuni”, što u pravom smislu znači “doneti puni smisao”. Tako je Hrist razjasnio i pokazao zapovesti Boga Oca. On je doneo svetlo zakonu. Živeo je Božji zakon. Koji je šta? LJUBAV! Hrist nije živeo samo gledajući zakon i držeći ga. Živeo je po Duhu, sili i LJUBAVI svog Oca u Njemu. I kao rezultat toga, Hrist je održao Očeve zapovesti.

Jovan 14:10 … “Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i da je Otac u meni? Ono što vam ja govorim ne govorim sam od sebe, nego Otac koji stoji u meni čini svoja dela.”

Jovan 5:30 … “Ja ne mogu ništa da učinim sam od sebe – kako čujem onako sudim. Moj sud je pravedan, jer ne vršim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao.” 

Da li vidite šta Isus govori? On se potpuno oslonja na Boga Oca. On je potpuno verovao svom Ocu i umesto da traži svoju volju, Isus je vršio volju svog Oca. I šta je Pavle rekao u Filipljanima 2 o Isusu?

Filipljanima 2:5-8 … “Neka u vama bude tendencija koja je u Hristu Isusu, koji, iako je bio u Božjem obličju, nije se grabio da bude jednak sa Bogom, već se odrekao samog sebe i uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. Osim toga, kad je po obličju postao čovek, ponizio se i postao poslušan sve do smrti, i to smrti na krstu.”

Isus, koji je u “obliku Boga”, koji je Božji Sin, ispraznio se i postao jedan od nas i potpuno je zavisio od svog Oca za život i pobožnost, tražeći svakodnevno da vrši Očevu volju, a ne svoju. I bio je poslušan, čak i do smrti! Prijatelji, ovo je vera Isusova. To je ‘um’ koji treba biti u nama. Šta je Pavle rekao?Neka u vama bude taj um, koji je u Hristu Isusu.” Mi treba da imamo Hristov um u nama, što je Isusova vera. Nije dovoljno samo verovati u Isusa, jer “čak i demoni veruju i drhte” (Jakov 2:19). Ne, moramo imati veru Isusa koji živi u NAMA, iz dana u dan. Moramo se isprazniti i poniziti i predati sve Isusu, kako bi On mogao ispuniti naše umove svojim umom.

Problem je u tome što su mnogi ljudi danas puni ‘prljavštine’. Njihovi životi su toliko fokusirani na karijere, kuće, automobile, novac, televiziju, filmove, hranu, igre, praznike, itd., da nema mesta za Isusa da dođe. Kako možemo očekivati ​​da budemo ispunjeni Duhom Hristovim, kada je preostalo malo prostora među svim ‘prljavštinama’ u našim životima? Moramo da sami sebe ISPRAZNIMO, da bismo bili ispunjeni i stavljeni u Hristov um.

Isus je živeo savršen, poslušan život ljubavi, zahvaljujući Bogu Ocu koji je prebivao u Njemu. I sada Hrist može i nama osigurati isto. Možemo da živimo istom vrstom života (Jovan 14:12), ako dozvolimo Hristovom Duhu da prebiva u nama i transformiše nas, obnavljajući naše umove u Božji karakter (Rimljanima 12:2). Zato nam je potrebna Isusova vera u našim životima, kako bismo postali učesnici božanske prirode, a onda držanje Božjih zapovesti dolazi kao rezultat naše vere i sudelovanja u božanskoj prirodi.

2. Petrova 1:3-4 … “Jer nam je njegova božanska snaga darovala sve što je potrebno za život i pobožnost kroz poznanje onoga koji nas je pozvao slavom i čestitošću; kroz koje nam je dao dragocena i najuzvišenija obećanja, da kroz njih postanete učesnici u božanskoj prirodi, umaknuvši pokvarenosti koja je u svetu zbog požude.”

“Ne treba da zadržimo nijednu grešnu sklonost. Budući da učestvujemo u božanskoj prirodi, nasledne i stečene sklonosti ka grehu se odsecaju iz karaktera, i mi smo pretvoreni u živu silu za dobro. Uvek učeći od božanskog Učitelja, svakodnevno učestvujući u Njegovoj prirodi, mi sarađujemo sa Bogom u prevazilaženju Sotoninih iskušenja. Kako se ovo postiže, Hrist nam je pokazao. Kojim sredstvom je pobedio u sukobu sa Sotonom? Božjom Reči. “Pisano je” On je govorio. I nama su data “prevelika i dragocena obećanja: da ovim možete biti učesnici božanske prirode.” … Svako obećanje u Božjoj Reči je naše … Kada nas napadne iskušenje, ne gledajte na okolnosti ili na svoju slabost, nego na silu iz RečiSva njena snaga je tvoja. (E.Vajt, Vera kojom živim, str. 23)

Da li božanska priroda Boga greši? Ne! I mi možemo biti učesnici ove božanske prirode koja ne greši. Ali kako možemo biti ‘učesnici’ božanskog? Kroz Hrista koji prebiva u nama i živi u nama Njegov život. Isusov Duh, koji je dostupan svima, sadrži silu preobraćenja koja proizvodi držanje zakona u nama. Ali bez Isusove vere, Zakon će uvek biti jaram ropstva, ali u Hristu mi zaista možemo biti slobodni od telesnog uma i možemo reći “kako ljubim zakon tvoj”. (Psalam 119)

Izreke Solomonove 3:5-6 … “Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoju mudrost nemoj se oslanjati. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i On će ispraviti staze tvoje.”

Juda 1:24 … “A Onome koji vas može sačuvati od pada i neuprljane postaviti, u velikoj radosti, pred svoju slavu,”

2. Petrova 2:9 … “Dakle, Gospod zna kako da ljude koji su mu odani izbavi iz kušnje, a nepravedne da sačuva za dan suda da budu kažnjeni.”

Rimljanima 8:37 … “Ali u svemu tome nadmoćno pobeđujemo posredstvom Onoga koji nas je voleo.”

Jovan 14:23 … “Isus mu je odgovorio: „Ako me neko voli, držaće moje reči, i moj Otac će ga voleti, i doći ćemo k njemu i prebivaćemo s njim.”

Galatima 2:20 … “Sa Hristom se razapeh. Ne živim više ja, nego Hristos živi u meni. Jer život koji sada živim u telu, živim verom Sina Božjeg, koji me je voleo i predao sebe za mene.”

Šta nam govore ovi stihovi? Da li nam kažu da sami činimo (dobra) dela? Ne, jer ćemo propasti svaki put! Ovi stihovi nam govore da je LIČNO HRIST koji čini dela u nama. To je sila Isusove vere. To je sila jevanđelja! Isusova vera znači imati Isusa koji živi svoj život i veru u nama. Kroz naše svakodnevno predavanje Božjoj volji i svakodnevno odbacivanje greha, Gospod će prebivati u nama kroz svoj Duh. Prema tome, kad imamo Isusa u nama, koji nas čini učesnicima božanske prirode, to nam omogućava da idemo napred, činimo dela milosrđa i ljubavi i da “držimo Božje zapovesti”. Ovo je sila koja nedostaje većini hrišćana u njihovim životima.

Niko ne treba da propusti da postigne, u svojoj sferi, savršenstvo hrišćanskog karaktera. Hristovom žrtvom je obezbeđeno da vernik primi sve stvari koje se odnose na život i pobožnost. Bog nas poziva da dostignemo standard savršenstva i stavlja pred nas primer Hristovog karaktera. U Njegovom ljudskom obličju, usavršenom životom stalnog otpora prema zlu, Spasitelj je pokazao da kroz saradnju sa Božanstvom, ljudska bića mogu u ovom životu postići savršenstvo karaktera. To je Božja garancija nama da i mi možemo zadobiti potpunu pobedu. Verniku je pružena predivna mogućnost da bude kao Hrist, poslušan svim principima zakona. Ali sam od sebe čovek je potpuno nesposoban da dostigne ovo stanje. Božja Reč objavljuje svetost koju on mora da ima pre nego što može da bude spašen, a ona je rezultat rada božanske milosti dok se on pokorava disciplini i obuzdavajućen uticaju Duha istine. Čovekova poslušnost može biti savršena jedino mirisom Hristove pravednosti, koja ispunjava božanskim mirisom svaki čin poslušnosti. Uloga hrišćanina je da istraje u prevazilaženju svake greške. Stalno treba da se moli Spasitelju da izleči poremećaje njegove duše koja je bolesna od greha. On nema mudrost ili snagu da nadvlada; oni pripadaju Gospodu i On ih daruje onima koji u poniženju i pokajanju traže pomoć od Njega. Rad na transformaciji od bezbožnosti u svetost je kontinuiran. Iz dana u dan Bog radi na čovekovom posvećenju, a čovek mora sarađivati ​​s Njim, ulažući istrajne napore u kultivaciji ispravnih navika. On treba da doda milost na milost; i pošto on radi na planu sabiranja, Bog radi za njega na planu umnožavanja. Naš Spasitelj je uvek spreman da čuje i odgovori na molitvu pokajničkog srca, i On svojim vernima umnožava milost i mir. Raduje se da im daje blagoslove koji su im potrebni u borbi protiv zla koja ih opsedaju.“ (E.Vajt, Dela apostolska, str. 531-532)

Sav ovaj greh u svetu je rezultat gledanja na sebe! Umesto da gledaju u Boga, Adam i Eva su gledali na sebe. I tako potomci Adama i Eve nasleđuju pali um, koji gleda na sebe i donosi greh. Greh je rezultat naše ljubavi prema sebi. Šta mislite, šta bi bio rezultat ljubavi prema Bogu?

Imati ‘oblik pobožnosti’  bez sile, neće nam ništa doneti! Molimo vas da se predate Isusu Hristu. Posmatrajte Njegov život i dopustite Mu da živi svoj savršeni život u vama. Onda će Hrist obnoviti vaš um. Više nećete gledati na sebe i imati ljubav prema sebi. Vi ćete gledati na Boga i imati ljubav prema Bogu. I kao rezultat toga, vi ćete držati Božje zapovesti.

“I ovo je vera Isusova: ovo je tačka u kojoj Isusova vera dopire do izgubljenog, grešnog čoveka da bi mu pomogla. Zbog toga je demonstrirano do potpune perfekcije, da na celom svetu nema čoveka za koga nema nade u Bogu, niko nije toliko izgubljen da ne može biti spašen verujući Bogu ovom Isusovom verom. A ova vera Isusa, kojom se On (umesto izgubljenih) nadao i pouzdao u Oca za spasenje od greha i silu da spreči buduće činjenje greha – ova Njegova pobeda je donela svakom čoveku na svetu božansku veru kojom svaki čovek može da se nada Bogu, veruje u Boga i nađe Božju silu da ga izbavi od greha i spreči buduće činjenje greha. Ta vera koju je On upotrebio i kojom je stekao pobedu nad svetom, telesnošću i đavolom – ta vera je Njegov besplatan dar svakom izgubljenom čoveku na svetu. Prema tome “to je pobeda koja je pobedila svet: naša vera”; to je vera čiji je On Začetnik i Usavršitelj. To je vera Isusova koja je data ljudima. To je vera Isusova koju ljudi moraju primiti da bi se spasili. To je vera Isusova koju, u ovom vremenu poruke Trećeg anđela, moraju primiti i držati oni koji će biti spašeni od obožavanja ‘zveri i njenog lika’, i omogućiti im da drže Božje zapovesti. To je vera Isusova koja se spominje u završnim rečima poruke Trećeg anđela: “Evo onih koji drže Božje zapovesti i veru Isusovu.”  (A.T. Džons, Posvećeni put do Hrišćanskog Savršenstva, str. 50)