Vera, Poslušnost i Dela

Danas postoje mnoge propovedi koje govore o veri i spasenju samo po veri, što je istina. Ali retko se čuje propoved koja nam pokazuje iz Biblije kako vera treba da se pokaže u našim životimaHrišćani se danas toliko plaše da čine dela, jer su usred nas došli prevaranti, uspavljujući ljude u pospanu veru koja ne donosi slavu Bogu. “Samo veruj!” govore nam i poruka ne ide dalje i ljudi ostaju da čame u ‘veri’ koja ne dozvoljava Isusu da radi svoja silna dela u njima i kroz njih. Dakle, šta je poslušnost? Da li je to samo življenje po skupu pravila, jer ‘Bog je tako rekao’? Ne! Sve što je učinjeno u našim životima, mora biti od vere. Apostol Pavle ovako kaže:

Galatima 5:6 … “Jer u Hristu Isusu ništa ne vredi ni obrezanje ni neobrezanje, nego VERA KOJA KROZ LJUBAV DELUJE.”

Da li vidite šta apostol govori? Šta čini prava vera? Ona ČINI DELA. I to ne samo to, nego čini iz LJUBAVI. U svetu postoje mnogi ljudi hrišćanske veroispovesti koji spadaju u dve kategore, a OBE kategorije nisu prava VERA. Jedni kažu da mi samo trebamo da ‘verujemo’ u Isusa, ne idemo dalje od toga i ne doživljavajući istinski posvećujući život vere. A drugi kažu da moramo da činimo dela kako bismo se spasili. Ne bih želeo da budem ni u jednoj kategoriji. Ne, apostol Pavle je potvrdio ŠTA SE RAČUNA, a to je VERA KOJA KROZ LJUBAV DELUJE”.

Ima mnogo onih koji vole da citiraju ono što je Pavle rekao o Avramu, ali ne vole ono što je Jakov rekao o Avramu. Zato pogledajmo i jedno i drugo, kako bismo mogli da primimo CEO Božji savet. I Pavle i Jakov su bili inspirisani Svetim Duhom, zar ne? Zato ih moramo koristiti oboje i tako dobiti jasno razumevanje:

Rimljanima 4:2-3 … “Jer ako se Avram opravdao delima, imao bi čime da se hvali – ali ne pred Bogom. Jer šta kaže Pismo? „Avram je verovao Gospodu, i to mu je uračunato za pravednost.”

Jakov 2:21-24 … “Zar se nije Avram, naš otac, opravdao delima kad je na oltar prineo svog sina Isaka? Vidiš da je vera delovala zajedno s delima, i delima se vera usavršila, pa su se ispunile reči iz Pisma: „Avram je verovao Gospodu, i to mu se uračunalo u pravednost,” i bio je nazvan „Gospodnjim prijateljom.” Vidite da se čovek delima opravdava, a ne samo verom.”

Postoji li kontradikcija između Pavla i Jakova? Ne, jer Jakov takođe potvrđuje da je Avramu pripisana pravednost zbog njegove vere u Boga. Ali Jakov ide korak dalje, korak koji se mnogi hrišćani danas boje da naprave. Jakov potvrđuje da je Avramova vera “činila dela”. Ta reč ‘činila’ na izvornom jeziku znači ‘pomogla’. Drugim rečima, Avramova vera (koja mu je uračunata u pravednost), POMAGALA mu je da čini dela. I to je ono što će istinska vera učiniti za sve nas. Ona će nas NAVESTI da činimo dela. Avram je bio “izvršitelj” Božje Reči (Jakov 1:22), JER je verovao u Boga i Njegova obećanja.

Jevrejima 11:8 … “Verom je Avram, kad je bio pozvan, poslušao i otišao na područje koje je trebalo da dobije u nasledstvo. Otišao je, iako nije znao kuda ide.”

Avram je imao VERU KOJA KROZ LJUBAV DELUJE”.

Isus je potvrdio ono što je Jakov rekao i dopunio i Pavla i Jakova. Pogledajte šta je Isus rekao u Jovanu 15:4-6 … “Ostanite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može sama od sebe da donese plod ako ne ostane na čokotu, isto tako ne možete ni vi ako ne ostanete u meni. Ja sam čokot, a vi ste loze. Ko bude u meni i ja u njemu, on donosi mnogo ploda, jer bez mene ne možete činiti ništa. Ako neko ne ostane u meni, izbaciće se napolje kao grana i osušiće se; i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti.” 

Matej 25:33-45 … “Ovce će postaviti sebi zdesna, a jarce sleva. Onda će Kralj reći onima zdesna: ‘Dođite, vi blagosloveni moga Oca, i nasledite Kraljevstvo koje je za vas pripremljeno od postanka sveta! Jer, bio sam gladan – i vi ste mi dali da jedem; i žedan – i vi ste me napojili. Bio sam stranac – i vi ste me ugostili; i go – i vi ste me obukli. Bio sam bolestan – i vi ste me negovali; i u tamnici – i vi ste me posetili.’ Tada će mu pravednici reći: ‘Gospode, kad smo te to videli gladnog, i nahranili te; i žednog, i napojili te? Kad smo te videli kao stranca, i ugostili te; i golog, i obukli te? I kad smo te to videli bolesnog ili u tamnici, i posetili te?’ A Kralj će im odgovoriti: ‘Istinu vam kažem: kad god ste učinili nešto za jednog od ove moje najmanje braće, za mene ste učinili.’ Potom će reći onima sleva: ‘Idite od mene, prokleti, u oganj večni koji je pripremljen za đavola i njegove anđele! Jer, bio sam gladan, a vi mi niste dali da jedem; i žedan, a vi me niste napojili. Bio sam stranac, a vi me niste ugostili; i go, a vi me niste obukli. Bio sam bolestan i u tamnici, a vi me niste posetili. Tada će mu ovi reći: ‘Gospode, kad smo te to videli gladnog ili žednog, kao stranca ili golog, bolesnog ili u tamnici, a da ti nismo pomogli?’ A on će im odgovoriti: ‘Istinu vam kažem: kad god niste nešto učinili za jednog od ovih najmanjih, niste učinili za mene.”

Dakle, ako ostanemo u Hristu, onda ćemo donositi plodove (dobra dela), jer će Hrist biti u nama čineći ih. Ali ako ne donosimo plodove, onda to pokazuje da NISMO u Hristu i da ćemo biti “bačeni u vatru”. Ovo je ozbiljna poruka koju moramo razumeti.

Mnogi tako brzo prihvataju neobičan stih iz Pavla koji govori o ‘samoj veri’, a ipak ignorišu ono što OSTATAK Biblije, uključujući Pavlove poslanice, govori o tome kako se vera POKAZUJE u našem životu. Možemo li biti spašeni samo ispovedanjem vere rečima, a da i dalje živimo u grehu? Možemo li biti spašeni samo ispovedanjem vere a da ne činimo dobra dela, ako imamo priliku? [NAPOMENA: razbojnik na krstu nije imao priliku da POKAŽE svoju veru u Hrista]. Pogledajmo šta je Isus rekao:

Jovan 14:12 … “Zaista, zaista, kažem vam, ko veruje mene, dela koja činim i on će činiti; činiće i veća dela od ovih; jer ja odlazim k mojem Ocu.”

Sada postavljam ovo pitanje ljudima koji se već dugo vremena ispovedaju kao hrišćani. Da li činite Hristova dela? Da li se možete ‘hvaliti’ da imate veru i da ste spašeni, a da istovremeno ne pokažete dobra dela u svom životu? Pogledajte apostole i Hristove učenike. Da li su se jednostavno hvalili da imaju veru? Ne! Oni su bili IZVRŠIOCI Reči. Radili su dan i noć za jevanđelje i dozvolili Hristu da čini Njegova dela u njima i kroz njih. Pogledajte pionire naše crkve. Da li su se oni jednostavno hvalili ‘verom’? Ne! Oni su naporno radili dan i noć za jevanđelje, dopuštajući Hristu da radi u njima. Svi su imali istinsku veru – “veru koja kroz ljubav deluje.

1. Korinćanima 15:10 … “Ali Božjom blagodaću jesam to što jesam. I blagodat njegova što je u meni nije bila uzaludna, nego sam se trudio više od svih njih – ali za to nisam zaslužan ja, nego Božja blagodat koja je sa mnom.”

Kološanima 1:28-29 … “Koga mi propovedamo, opominjući svakog čoveka i poučavajući svakog čoveka u svoj mudrosti, kako bismo svakog čoveka mogli predstaviti Bogu savršenog u Hristu Isusu. Za to se i trudim i borim prema njegovoj delotvornosti koja radi u meni u sili.”

Galatima 6:8-9 … “Ko seje u svoje telo, od tela će požnjeti propast, a ko seje u duh, od duha će požnjeti večni život. Zato ne posustajmo u činjenju dobra, jer ćemo, ako se ne umorimo, žeti kad dođe vreme.”

Titu 2:13-14 … “Dok čekamo ostvarenje naše divne nade i slavno pojavljivanje velikog Boga i Spasitelja našeg, Isusa Hrista. Hristos je sebe dao za nas da bi nas izbavio od svakog bezakonja i očistio sebi narod koji je izabrao, revan za dobra dela.

Titu 3:4-8 … “Ali kad je naš Spasitelj, Bog, pokazao svoju dobrotu i ljubav prema čoveku, spasao nas je – ne zbog pravednih dela koja smo mi učinili, nego po svom milosrđu – kupanjem preporođenja i obnovom Duha svetog. Taj Duh se obilno izlio na nas kroz Isusa Hrista, našeg Spasitelja, da bismo, opravdani njegovom blagodaću, postali naslednici večnog života koji očekujemo. Istinito je to što je rečeno i želim da to postojano zastupaš, kako bi se oni koji su poverovali u Boga usredsredili na vršenje dobrih dela. To je dobro i korisno za ljude.”

Zašto se Pavle „trudio više“ ako je propovedao poruku „samo veruj“? To je zato što NIJE propovedao poruku ‘samo veruj’. On je propovedao poruku VERE koja kroz LJUBAV delujeTo je vera koja nas snažno podstiče da radimo. Naša vlastita dela nas ne mogu iskupiti od greha. Samo nas vera u život, smrt i uskrsnuće Isusa Hrista može spasiti. Ali ta vera, ako je to istinska veraĆE ČINITI DELA preko nas.

Filipljanima 2:5-8 … “Neka u vama bude tendencija koja je u Hristu Isusu, koji, iako je bio u Božjem obličju, nije se grabio da bude jednak sa Bogom, već se odrekao samog sebe i uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. Osim toga, kad je po obličju postao čovek, ponizio se i postao poslušan sve do smrti, i to smrti na krstu.

Ovo je poenta ove poruke. Mi moramo imati Hristov um. Šta je učinio Hristov um kada je bio na zemlji? On se predao, imao potpunu veru u svog Oca, savršeno je držao Očeve zapovesti, činio dela svog Oca, lečio bolesne, propovedao jevanđelje i još mnogo toga. Da li je Hristov um sada drugači nego što je bio tada? Ne! Dakle, ako je ovaj um u nama, šta će nas ovaj um PODSTAĆI da učinimo? Dela koja je Isus činio (Jovan 14:12).

Dakle, PRAVO pitanje je da li imate Hristov um?

Šta je potrebno da uradimo da bismo imali Hristov um i dozvolili Hristu da radi u nama? … Galatima 2:20 … “Sa Hristom se razapeh. Ne živim više ja, nego Hristos živi u meni. Jer život koji sada živim u telu, živim verom Sina Božjeg, koji me je voleo i predao sebe za mene.”

Rimljanima 6:11 … “Tako i vi, smatrajte sebe mrtvima grehu, a živima Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.”

Sada vidimo da naše “JA” treba da bude razapeto da bi Hristov um i On živeli u nama kroz veru. TO onda postaje ŽIVA vera; istinita, iskrena vera koja čini dela Hristova. I onda možemo da shvatimo pravo značenje reči apostola Jakova: “vera bez dela je MRTVA”. To znači da postoje DVE vrste vere – ŽIVA vera koja spašava i MRTVA vera koja ne čini ništa za nas. Živa vera je ona koja dopušta Hristu da prebiva u nama, odričući se sebe i sveta, i dopuštajući Hristu da čini Njegovo delo u nama. Mrtva vera je ona o kojoj je Jakov govorio. Ona u kojoj samo ‘verujete’ u Isusa, bez da mu dopustite da vas PROMENI i da ČINI DELA u vama.

Takođe postoje mnogi koji brinu o delima i brinu se da li čine dovoljno dobrih dela da bi se spasili. Njihove misli su na “delima”, a ne na samom Hristu. I ovakvo razmišljanje nas neće nigde dovesti. Moramo da upravimo svoj um na Hrista da bismo radili, jer kao što je Hrist rekao … ” bez mene, vi ne možete ništa učiniti .” (Jovan 15:5)

“Čovek koji je toliko uznemiren i strašno uplašen da mu nećete dopustiti da radi i da ćete uništiti sva njegova dela – ako Hrist prebiva u njegovom srcu, On će naći dela za obavljanje. Braćo ne budite toliko zabrinuti za dela, pronađite Gospoda Isusa Hrista i naći ćete posla, više nego što možete stići da uradite. [Skupština: “Amin!”] Ali problem je kada ljudi usmere svoje misli na dela i dela i dela umesto na Isusa Hrista kako bi radili, oni izopačuju celu stvar. Sotonu nije briga koliko puno čovek ispoveda opravdanje verom, pravednost verom, dokle god drži svoj um na delima.” (A.T. Džons, Bilten generalne konferencije, 1893, str. 298)

Moramo biti oprezni da imamo pravilan redosled stvari. Zapamtite, potreban nam je Hristov um da bismo činili dela. To je ono što treba da radimo. Nemojte razmišljati o delima za spasenje, bojeći se da ćete biti izgubljeni jer ne činite dovoljno dela. Upravite svoj um na Hrista DA BI ČINILI DELA. I dok posmatramo divnog Isusa svakog dana, predajući sebe, dopuštajući mu da nam daruje svoj um, On će nas PODSTAĆI da radimo za Njega.

Efežanima 2:8-10 … “Tom blagodaću spaseni ste kroz veru. I to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne bi hvalio. Jer mi smo njegovo delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela, koja je Bog unapred pripremio da u njima hodimo.”

Da, spašeni smo Božom milošću kroz veru. Ali vera ne spava. Vera ne drema. Vera nije lenja. Vera nije sebična. Prava vera DAJE SVE, baš kao što je Isus Hrist DAO SVE za nas. To je prava poslušnost i istinska vera. To je “vera koja kroz ljubav deluje” (Galatima 5:6).

1. Solunjanima 1:2-3 … “Uvek zahvaljujemo Bogu za sve vas kad vas spominjemo u svojim molitvama, jer neprestano imamo na umu vaša dela podstaknuta verom i vaš trud podstaknut ljubavlju, i vašu istrajnost koja proizlazi iz vaše nade u našeg Gospoda Isusa Hrista, pred našim Bogom i Ocem.”

Neka u vama bude um, koji je bio u Hristu Isusu.” – Da li predajete sebe da bi Hrist radio?

Matej 5:16 … “Neka tako vaša svetlost svetli pred ljudima, da vide vaša dobra dela i da slave vašeg Oca, koji je na nebesima.”

Matej 25:21 … “Dobro, dobri i verni slugo’, reče mu gospodar. ‘Bio si pouzdan u malom, zato ću te postaviti da upravljaš velikim. Podeli radost sa svojim gospodarom.”

1 Korinćanima 15:58 … “Zato, braćo moja voljena, budite postojani, nepokolebljivi, uvek zaokupljeni Gospodovim delom, znajući da vaš trud u Gospodu nije uzaludan.”

“Gospod Isus očekuje plod od svake duše koja ispoveda da veruje u Njega. On očekuje od svih nas mnogo više nego što dajemo. Oni koji će Njega uzeti kao svog pomagača biće grane koje će obilato donositi plodove. Vi ste već čisti zbog reči Božje koju sam vam govorio. Ostanite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može sama od sebe da donese plod ako ne ostane na čokotu, isto tako ne možete ni vi ako ne ostanete u meni. [Stihovi 3, 4] Vrstom ploda koju donosimo, dajemo svetu dokaze o tome da li jesmo ili nismo ujedinjeni sa pravim čokotom. Neke grane imaju plodove, ali ne i dobre plodove. Tako neki ljudi tvrde da su deca Božja; ali ako ne donose plodove u skladu sa karakterom i primerom Isusa Hrista, oni daju svetu lažnu predstavu. Ako hoćemo da ispravno iskoristimo svu svetlost i mogućnosti koje su nam date, moramo predstaviti istinu u njenoj čistoći. Moramo nastojati da kopiramo primer našeg Spasitelja. “Ja sam čokot, a vi ste loze. Ko bude u meni i ja u njemu, on donosi mnogo ploda, jer bez mene ne možete činiti ništa.” [Stih 5] Ako kao grane crpimo hranu od čokota Isusa Hrista, mi imamo pravo da očekujemo ​​da će nam On dati svog Svetog Duha. On će raditi sa nama, i Njegova sila će počivati ​​na nama.” (E.Vajt, Ms45-1908, Lodi, Kalifornija – Propoved ‘Da treba da idemo i donesemo plod’, 5. maj 1908)