Zakon u Galatima

Galatima 3:24-25 … “Tako nam je Zakon bio staratelj koji nas je vodio do Hrista, da bi se verom opravdali. A otkako je došla vera, više nismo pod starateljem.

O kom zakonu apostol Pavle govori u ovom stihu? Neki kažu da je Pavle govorio o moralnom zakonu, tako da oni mogu ukloniti deset zapovesti i imati izgovor da nastave da žive u grehu. Dok drugi kažu da Pavle govori o ceremonijalnim zakonima, da ne izgleda da je Pavle “uklonio” deset zapovesti. Na ovoj stranici ću vam pokazati da su oba stava pogrešna.

Mi u stvari verujemo da Pavle govori o moralnom zakonu u Galatima 3, i pokazaćemo vam zašto. Ali stav koji mnogi hrišćani zastupaju danas, koristeći Galatima 3 da bi uklonili deset zapovesti je potpuno pogrešna i opasna.

Pitanje: Da li je moralni zakon deset zapovesti svet? Odgovor: Rimljanima 7:12 …”Tako, dakle, Zakon je svet, i propis je svet i pravedan i dobar.” – DA!

Pitanje: Da li smo mi, u ovom grešnom telu, sveti? Odgovor: Rimljanima 3:10 … “Kao što je napisano: „Nema pravednog čoveka, nema nijednog.” – NE!

Dakle imamo zakon koji je svet i narod koji je grešan. Da li vidite problem ovde? Zbog naše grešne prirode nasleđene od Adama i Eve, imamo urođenu prirodnu tendenciju da grešimo protiv Božjeg svetog zakona, što nas čini nesvetim. Ali pitanje je da li deset zapovesti mogu išta pomoći našoj grešnoj prirodi? Obratite pažnju na ono što je Pavle rekao o zakonu … “Budući da je Zakon bio nemoćan, jer je zbog tela bio slab, Bog je, poslavši svog Sina u obličju grešnog tela, za greh osudio greh u telu.” (Rimljanima 8:3). Ali mislio sam da je zakon ‘svet’, kako može biti ‘slab’? Zapazite šta je Pavle rekao. Zakon je “slab zbog tela. U našoj grešnoj, paloj prirodi, zakon nema moć da nas transformiše i učini nas pravednima. To je ‘slabost’ zakona. Zato nam je potrebno nešto drugo da bi nas dovelo u red i vratilo to prekinuto poverenje i odnos sa Bogom.

Rimljanima 8:3 … “Budući da je Zakon bio nemoćan, jer je zbog tela bio slab, Bog je, poslavši svog Sina u obličju grešnog tela, za greh osudio greh u telu.” 

Tako je Bog poslao Njegovog Sina Isusa da “osudi greh” u našoj paloj prirodi. Ali šta je ljudima trebalo pre nego što je Isus došao? Trebao im je ‘učitelj’ kako bi ih održao u redu i uputio ih Bogu. Vidite, svetom paru u Edenu pre pada u greh nisu bile potrebne nikakve pisane zapovesti, jer su imali odnos sa Stvoriteljem i svakodnevno razgovarali sa Njim. Hodali su po Duhu i imali Božji karakter. Ali kada je greh ušao, ta veza sa Bogom je bila prekinuta i od tada je čovek sve dalje i dalje od Boga i Njegovog svetog karaktera. Zato je Bog morao da uvede pisane zapovesti kako bi držao ljude u redu i sprečio ih da padnu predaleko i pomogao im da shvate plan spasenja.

Galatima 3:19 … “Čemu onda Zakon? Bio je dodat radi prestupa, dok ne dođe seme koje je obećano, bivši prenesen preko anđela u ruke posrednika.”

Čemu je dodan zakon?

1.Mojsijeva 22:18 … “I preko tvog potomstva će biti blagoslovljeni svi narodi zemlje; jer si poslušao moj glas.”

Galatima 3:16 … “A OBEĆANJA su bila data Abramu i njegovom potomstvu. Nije rečeno: „I potomstvima”, kao da se odnosi na mnoga, nego kao na jedno: „I tvom potomstvu”, koje je Hristos.

Galatima 3:18 … “Jer ako se nasledstvo dobija po Zakonu, više se ne dobija po obećanju. A Abramu ga je Bog podario po obećanju.”

Pisani zakon je DODAT obećanju dolazećeg ‘semena’ [Isusa Hrista] koji će ‘blagosloviti sve narode’. Zašto je dodat? Zbog transgresije [greha]. Zbog raskinutog odnosa sa našim Stvoriteljem, Gospod je trebao da da pisana uputstva kako bi nam pomogao da se vratimo k Njemu i usmerio nas ka Sinu Božjem.

“Zakon je bio naš učitelj da nas dovede do Hrista, da bismo se opravdali verom.” U ovoj poslanici, Sveti Duh preko apostola govori naročito o moralnom zakonu: Zakon nam otkriva greh i uzrokuje da osetimo našu potrebu za Hristom i da dođemo k njemu za oprost i mir tako što ćemo se pokajati Bogu verovati u našeg Gospoda Isusa Hrista.” (E.Vajt, 1888 Materijali, str. 1575)

I dok je duhovni moralni zakon sadržan u deset zapovesti svet i dobar, on nema nikakvu silu da promeni ovu palu, grešnu prirodu koju svi imamo. Zato ga je Pavle nazvao “učiteljem” do dolaska Hrista. Šta radi učitelj? On uči ljude. Na isti način, deset zapovesti nas uče o grehu u nama.

Rimljanima 3:20 … “Stoga iz dela zakona ni jedno telo se neće opravdati u njegovim očima, jer preko Zakona dolazi spoznaja o grehu.”

Rimljanima 7:9-13 … “U stvari, ja sam bio živ dok nije bilo Zakona, ali kad je stigao propis, greh je oživeo, a ja sam umro. I ustanovio sam da propis koji je trebalo da vodi u život vodi u smrt. Jer greh me je, našavši uporište u propisu, zaveo i ubio preko njega. Tako, dakle, Zakon je svet, i propis je svet i pravedan i dobar. Da li je, dakle, ono što je dobro postalo smrt za mene? Nipošto! Ali greh jeste, da bi se pokazao kao greh koji mi preko onoga što je dobro uzrokuje smrt, kako bi greh preko propisa postao još mnogo grešniji.”

Vidite li šta Pavle govori ovde? On kaže da nas “učitelj” [moralni zakon] uči o grehu. Ali šta to donosi? SMRT! I kada grešna priroda poput naše vidi svetu zapovest, ona se još više uzdiže protiv te svete zapovesti, jer se grešna priroda suprotstavlja onome što je sveto. A rezultat je smrt. Ali da li sam moralni zakon može učiniti nešto grehu u nama i posledičnoj smrti? Ne, ništa! I to je razlog zašto pisani zakon može biti samo “učitelj” koji nas uči o našem grehu. Tada shvatamo da nam treba Spasitelj da nam pomogne u ovom stanju.

Rimljanima 7:24 … “Jadan sam ti ja čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?”

Dotle nas dovodi pisani moralni zakon i ne može dalje. On nas dovodi do spoznaje da smo grešni, jadni, da idemo ka smrti i da trebamo nešto drugo da nas izbavi iz ovog tela smrti. A odgovor je Isus Hrist. Dok nam zakon donosi osudu, Isus nam donosi milost i život. I to je svrha pisanog moralnog zakona [učitelja], da nas dovede do Isusa Hrista.

Ali, da li to znači da su deset zapovesti ukinute i da ih više ne moramo držati? “Bože sačuvaj!”

Mnogi ljudi u hrišćanstvu koriste stihove kao što je ovaj u Galatima da dokažu da je deset zapovesti ukinuto i da ih više ne moramo držati, što opravdava njihovo odbacivanje četvrte zapovesti o sedmom danu – suboti. Ali ovo je kompletna i absolutna laž koja će mnoge crkve isključiti sa neba. Kada pogledamo zakon, vidimo našu grešnost, koja nas vodi do Hrista za spasenje. ONDA, kad dođemo Hristu, On nam daje svoj Duh, OMOGUĆAVAJUĆI nam da držimo moralni zakon, a ne greh. Vidite li razliku? Umesto da gledamo u zakon i pokušavamo da držimo zakon svojom silom kako bismo bili spašeni, mi koristimo zakon da bi nam ukazao na naš greh, koji nas vodi do Hrista, a zatim kroz veru i predaju svog života Hristu, nova sila preuzima kontrolu nad našim životom, sila koja nije dostupna u zakonu. Ta sila je Duh Hrista koja nam OMOGUĆAVA da držimo zakon.

Ceo problem sa Jevrejima je bio taj što su tražili spasenje u zakonu, umesto da traže Boga. Mislili su da je njihovo spasenje zasnovano na vlastitom držanju zakona, a ne na Božjoj milosti. Propustili su da shvate istinu da je pisani zakon samo njihov ‘učitelj’ koji ukazuje na dolazećeg Mesiju koji će ih spasiti od njihovih greha, što zakon nikada ne bi mogao učiniti. Zato je Pavle u toliko mnogo tekstova morao potvrditi da nismo više pod zakonom. Drugim rečima, mi više nismo pod učiteljem, jer nas sada vodi Duh Hristov.

Galatima 4:21-28 … ‘Recite mi, vi koji želite da budete pod zakonom: Zar ne čujete šta kaže Zakon? Na primer, napisano je da je Abram imao dva sina, jednog sa sluškinjom i jednog sa slobodnom ženom. Ali sin sluškinje rođen je po telu, a sin slobodne po obećanju. To sve ima i simbolično značenje, jer te žene predstavljaju dva saveza. Jedan je s gore Sinaj i rađa decu za ropstvo – to je Agara. Agara predstavlja Sinaj, goru u Arabiji, i odgovara današnjem Jerusalimu, jer je u ropstvu sa svojom decom. A gornji Jerusalim je slobodan, on je majka svih nas. Jer napisano je: „Raduj se, nerotkinjo koja ne rađaš! Kliči i uzvikuj, ti što nisi u porođajnim bolovima, jer dece napuštene žene ima više nego dece one koja ima muža.” A mi smo, braćo, deca obećanja, kao što je bio Isak.”

Zar ne čujete zakon? Ona otkriva da smo grešnici i stoga dostojni smrti. Tako će se oni koji se „ožene“ sa zakonom, tj. pokušavajući da zarade spasenje kroz držanje zakona, biti u trajnom stanju ropstva grehu, jer vas zakon ne može otkupiti od greha . I kao što smo ranije saznali, upravo smo kroz OBEĆANJE bili oslobođeni, a ne kroz pisani zakon. Tako oni, kao i fariseji, koji se oslanjaju na zakonitost da ih spase, ne mogu biti “dete obećanja”, i stoga će ostati u trajnom grehu i smrti. Ali oni koji po veri prihvataju spasenje Gospodnje i gledaju na Isusa za život, postaju ‘deca obećanja’ i oslobođeni su. Ali šta ih čini slobodnim? Sin? Oni su slobodni da žive život u Duhu.

A šta je to što Duh čini? … Rimljanima 8: 4 … ‘Da bi se ispunila pravednost Zakona u nama koji ne živimo po telu, nego po Duhu.’ … To nas čini da se držimo zakona, tako da se pravednost zakona može ispuniti u nama. Zapamtite, ranije smo saznali da je zakon ‘svet i dobar’, ali mi nismo. Tako će oni koji su vođeni Svetim Duhom Hristovim držati sveti zakon. Tako deluje spasenje. U Hristu smo vraćeni u pravi odnos s Bogom i kako će izgledati pravi odnos s Bogom?

Rimljanima 6:16 … “Zar ne znate da ako se nekome dajete u ropstvo i obavezujete na poslušnost, robovi ste onoga koga slušate – bilo greha, koji vodi u smrt, bilo poslušnosti, koja vodi u pravednost?”

Rimljanima 3:31 … “Da li mi onda ukidamo Zakon kroz veru? Nipošto! Naprotiv, mi podupiremo Zakon.”

To bi trebalo da se desi sa svakim pravim hrišćaninom. Oni gledaju na zakon i vide svoj greh. Oni se obraćaju Bogu u pokajanju za spasenje kroz veru u Njegovog Sina Isusa. Tada se predaju Isusu i dopuštaju Njegovom Duhu da radi u njima, i On tada održava moralni zakon kroz Svoj život u njima i oni postaju, kroz Hristovog Duha, “poslušni pravednosti”. Moralni zakon se tada ‘uspostavlja’ i prikazuje kao ‘dobro i sveto’ kroz duh koji je vodio poslušnost svetaca. I Božji sveti karakter, koji moralni zakon odražava, vidi se u Njegovom narodu.

Da li su apostoli ikada rekli da moralni zakon treba da bude razapet? Ne! To je naš grešni život – ‘starac’ koji treba da bude razapet. Ako je moralni zakon mogao jednostavno da se ukine, onda Sin Božji nikada nije trebao da umre za nas, jer je Bog jednostavno mogao da prestane sa zakonom. Ali činjenica da je Isus morao živeti savršenim životom u ovom palom telu i umreti za nas, pokazuje da je Božji moralni zakon večni zakon koji nikada neće biti ukinut. Međutim, Pavle jednostavno potvrđuje da ne možemo biti sačuvani PO zakonu, jer zakon donosi smrt grešnog čoveka, možemo se spasti samo verom u Hrista, koji donosi život.

Sa Hristom koji živi u našim srcima verom, On ukida naše grešne tendencije, grešna priroda prvog Adama umire, dok nas duhovna priroda “poslednjeg Adama” obuzima i podstiče nas da hodamo po Božjim zapovestima. I tako “uspostavljamo zakon” kroz veru.

Rimljanima 7:14 … ‘Jer znamo da je Zakon duhovan, ali ja sam telesan, prodat u ropstvo grehu.’

Zakon je svet i dobar i ‘duhovan’, ali mi smo ‘telesni’, imamo nasleđenu grešnu prirodu. Tako nam je trebalo nešto da nas vrati u sklad sa Božjim karakterom ljubavi. Pisani zakon to nije mogao učiniti sam. Zbog toga nam je bio potreban Božji Sin da nas ponovo učini duhovnim kroz svoj vlastiti život, koji bi nas potom vratio u sklad sa svetim, dobrim i duhovnim Božjim zakonom – Njegovim karakterom – Njegovom ljubavlju.

Galatima 2:19-20 … “Jer ja sam kroz zakon zakonu umro, da Bogu živim. Sa Hristom se razapeh. Ne živim više ja, nego Hristos živi u meni. Jer život koji sada živim u telu, živim verom Sina Božjeg, koji me je voleo i predao sebe za mene.”

Vidite? Pavle nije razapeo zakon, on je RAZAPEO SEBE – starog čoveka greha! Ipak, mnogi hrišćani razapinju Božji zakon kako bi opravdali svoj neprekidni život greha. Samo zato što više nismo pod vođstvom pisanog zakona, niti pod kletvom zakona, kroz veru, ne znači da je moralni zakon sada ukinut. Mnogi hrišćani se kreću ‘širokim putem’ uništenja svojim pogrešnim pogledom na Božji sveti zakon i njihovim iskrivljenim interpretacijama Pavlovih spisa.

Sažetak

O kom zakonu Pavle govori da “nismo više pod njim”, i koji je bio naš “učitelj”? To je bio čitav zakon, uključujući i moralni zakon koji je nalazi u deset zapovesti. Pisani moralni zakon ukazuje na greh. To dovodi do smrti u nama, i zato što nas pisani zakon ne može izlečiti od greha, on nas usmjerava ka Spasitelju, koji ima lek za greh. Onda, kad se okrenemo u pokajanju Otkupitelju, On nam daje svog Duha, koji otklanja naše grešne tendencije i onda verom, Hristovim životom u nama, držimo deset zapovesti. Fariseji to nisu razumeli, i mnogi ljudi hrišćanske veroispovesti danas još uvek ne razumeju to, jer i dalje traže spasenje od zakona, ili razapinju zakon i nastavljaju da žive u grehu. Ni jedno ni drugo od tih opcija nisu istinska vera.

Poenta Pavlovih poslanica je usmeravanje vernika ka Isusu Hristu. Zapravo, cela Božja Reč je o usmeravanju ljudi ka Isusu Hristu. Isus je ‘Reč’. Isus je ‘put’ i Isus je ‘život’! Ne možemo doći do Oca kroz deset zapovesti, možemo doći do Oca samo kroz Njegovog Sina Isusa Hrista. A oni koji žive u Hristu biće “učinjeni pravednima”. Sa ‘pravednošću zakona’ koja je ispunjena u njima verom! I ovu poruku su 1887. godine propovedali Džons i Vagoner.

“Gospod u je svojoj veliku milosti poslao najdragoceniju poruku svom narodu kroz Starešine Vagonera i Džonsa. Ova poruka treba da vidljivo donese pred svet podignutog Spasitelja, žrtvu za grehe celog sveta. Ona predstavlja garanciju opravdanja veromona poziva ljude da prime Hristovu pravednost, koja se manifestuje u poslušnosti svim Božjim zapovestima. Mnogi su izgubili Isusa iz vida. Oni trebaju svoje oči da uprave na Njegovu božansku osobu, Njegove zasluge, i Njegovu nepromenljivu ljubav prema ljudskoj porodici. On može dati bogate darove ljudima, pružajući neprocjenjivi dar svoje vlastite pravednosti bespomoćnom ljudskom biću. To je poruka koju je Bog naredio da se objavi svetu. To je poruka trećeg anđela, koja treba da bude proglašena jakim glasom i koja je praćena velikim izlivanjem Njegovog Duha.” (E.Vajt, 1888 Materijali, str. 1336)

To je nikada nije bila poruka o ljudima koji primaju pravednost kroz držanje zakona, u koju su fariseji pogrešno verovali. Oduvek je to bila poruka o primanju pravednosti kroz veru u Hrista, koja zatim dovodi do poslušnosti Božjim zapovestima kroz veru i život i Duh Hristov u nama. GLEDAJTE NA ISUSA, A NE NA ZAKON, I KROZ VERU ON ĆE VAS PROMENITI I USADITI VAM NJEGOV PRAVEDNI KARAKTER.

Molimo pogledajte našu stranicu HRIST I NJEGOVA PRAVEDNOST